Skip to content Skip to footer

Бесједе

 

 

Драга децо, поштовани пријатељи, драги фестивалци,


Књиге браћо моја, књиге, а не звона и прапорце! – говорио је темељник српске културе и образовања, Доситеј Обрадовић.

Два века од тада ми смо на размеђи између материјалног и духовног. Мами нас свакодневно, а опчињава духовно. Тражимо се. Тражимо се и налазимо, проналазимо пут у замршеном клупку живота.
Зато нас, ево, на нађеном путу, ево нас први пут окупљених око фестивалског огњишта посвећеног књижевности за децу и младе да причамо о књигама, да сведочимо о њеном значају у нашим животима, да се поклонимо њеним вредностима и изразимо дивљење њеном трајању кроз простор и време.
Много тога је минуло, много тога је прашина времена обезвредила, али је књига сведочила о вредностима којима време не може ништа.
У овом времену за који су неки „паметни“ људи написали да је најусамљеније време које човек познаје, време отуђености, када нас магија друштвених мрежа уверава да смо са другима иако смо истински сами, када се нашим чулима игра варка да смо део мноштва, књига и писана реч нас је окупила у заједници оних које воле књигу, стварају књиге и друже се са њима.
Постоје вредности о којима се и не мора говорити, које надрастају нашу способност да их тумачимо. Постоје вредности које ни не треба доказивати, вредности које око себе окупљају друге вредности. Књиге и књижевност су та и таква вредност.
Старе су колико и човекова цивилизација и започеле са Божјом одлуком да Речју осмисли свет и да му правац, пут којим ће човек ходати ка себи као своме циљу. Уметник је створио свет и једино уметност и књижевност вечно га изнова стварају дајући му лепоту. Књиге су тако старе, а вечно младе и нове.
Ко су књиге и књижевност?
Оне су израз постојања света и његова најбоља слика.
Важне су за наш лични и друштвени развој, темељ су образовања, извор инспирација.
У њима учимо искуства других, развијамо позитиван став према изазовима и разумемо комплексност живота, његове садржаје, лепоте и тајне, његове рукавце изливања у стварности.
Јосиф Бродски је говорио да постоји само један грех већи од спаљивања књига, а то је њихово нечитање. Многа зла овога света започињала су спаљивањем књига и библиотека. Знали су, они који су то чинили, да тако уништавају историју, садашњост и будућност једног народа. Књиге имају моћ да зауставе време, враћају нас у прошлост и са њима одлазимо у будућност. Уз њих непомични путујемо и кроз простор и кроз време.
Књиге нас уче емпатији, стрпљену и разумевању, подсећају нас на важност емоција, граде нашу осећајност, способност да волимо и разумемо оно што што волимо. Оне јесу хладне на додир, али у међу њиховим корицама станује топлота.
Књиге су темељ образовања и уз њих се развијамо и растемо, уз њих наш интелект постаје оштрији. Многе велике идеје које су мењале свет почеле су у књигама.
Књиге мењају наше животе, изграђују наше самопоуздање, помажу нам да превазиђемо сумње и страхове и чине нас истраживачима који проналазе прошле вредности, откривају нове у времену у којем живе, откривају будућност која нас очекује.
Еразмо Ротердамски је духовито говорио : „Кад год дођем до новца, ја куппим неке књиге, а ако нешто новца и остане купим нешто хране и одеће“.
Оне су понекад скупе, али је најскупље не читати их. Оне немају цену, иако је она на њима понекад написана.

Овај фестивал је посвећен књижевности за децу и младе. Овде смо се окупили да покажемо да књиге почињу увек изнова да живе управо због младих људи који их изнова оживљавају и дају им дах новог живота.
Стога, драги моја децо, драги фестивалци, будите пријатељи књигама, јер ће и оне бити ваш најтиши, али и најпоузданије пријатељ. Оне ће вам вратити сваки тренутак који проведете са њима, оне ће вам се одужити за сваки сат који сте провели уз њих. Оне ће вам бити најмудрији саветник и најстрпљивији учитељ свега и о свему. Оне су мали прозор кроз који видите цео свет.
Читајте и због нас који због вас пишемо књиге. Читајте јер нам то даје разлог да сатима у самоћи пишемо због вас. Читајте, јер су наше речи без вашег читања најусамљенија ствар на овом свету. Читајте да бисмо знали да нашим причама дарујете истински живот. Без вас књиге које пишемо само су украси у полицама станова и излога. Ваше читање их претвара у истински живот и даје му искуство трајања. Иако је велики Борхес рекао да Рај замишља као једну велику библиотеку, ни тај Рај без вас који волите и читате књиге био би тужно и несрећно место.
Често се питам да ли ово што радим има смисла, као што се то и сви други људи који раде и стварају питају, а онда дођем међу вас као данас, на овај фестивал љубави према књигама и књижевности, и схватим да има много пријатеља мојих речи, да има много паметних очију који својим погледима оживљавају слике мојих књига, да има много младих чудесних бића у чије сам животе донео неки нови свет и живот. Ми, ето, причамо о књигама, а као да и сами нисмо књиге, као да и сами нисмо јунаци књиге живота који је неки нама непознати стваралац написао.
Хвала вам што сте део света књига, што са нама писцима делите љубав према књижевности, што нам дајете снагу да изнова стварамо нова сазвежђа речи, много путева и много прилика да пронађете свој пут.
Овај фестивал нека буде граница од које ћете време овде мерити говорећи ТО ЈЕ БИЛО ПРЕ ФЕСТИВАЛА, ЗА ВРЕМЕ ФЕСТИВАЛА, ЗНАШ ОНОГ НЕКОГ ДАНА ПОСЛЕ ФЕСТИВАЛА…
Зато нека почне.


БЕСЕДА НА ОТВАРАЊУ ФЕСТИВАЛА, Радисав Милић

Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku. – Horhe Luis Borhes

• Birajte pisca kao što biste birali prijatelja. – Ventvort Dilon
• Više vrednih ideja se može naći u najmanjoj knjižari nego u čitavoj istoriji televizije. – Endru Ros
• Gete je nekom prilikom rekao: “On je dosadan čovek. Da je knjiga, ja ga ne bih čitao.” – Džejms Brajs
• Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život. – Mark Tven
• Ideje koje su mi promenile život dobila sam čitajući. – Bel Huks
• Knjiga je vrednija od svih spomenika ukrašenih slikama, reljefom i duborezom, jer ona sama gradi spomenike u srcu onog ko je čita. – Egipatski zapis


1. • Biblioteke se ne prave, one rastu. – Agustin Birel
2. • Birajte pisca kao što biste birali prijatelja. – Ventvort Dilon
3. • Više vrednih ideja se može naći u najmanjoj knjižari nego u čitavoj istoriji televizije. – Endru Ros
4. • Gete je nekom prilikom rekao: “On je dosadan čovek. Da je knjiga, ja ga ne bih čitao.” – Džejms Brajs
5. • Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život. – Mark Tven
6. • Dobru knjigu čini dobar čitalac. – Ralf Voldo Emerson

7. • Knjige mogu biti opasne. Na najbolje bi trebalo staviti upozorenje: „Može promeniti vaš život“. – Helen Eksli
8. • Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji. – Sokrat
9. • Književnost otkriva ono što stvarnost skriva. – Džasmin Vest
10. • Moj dom je tamo gde su moje knjige. – Elen Tompson
11. • Napraviti biblioteku u kući, znači podariti joj dušu. – Ciceron
12. • Ne znam nijedan problem koji sat vremena čitanja nije ublažio. – Monteskje
13. • Nema šarmantnijeg nameštaja od knjiga. – Sidni Smit
14. • Nije poenta umeti čitati, već znati šta da čitate. – Žak Elul
15. • Ostati ravnodušan prema knjizi, znači lakomisleno osiromašiti svoj život. – Ivo Andrić
16. • Prema mom iskustvu, knjige imaju moć zaustaviti vreme, vratiti ga u prošlost ili poleteti u budućnost. – Džim Bišop
17. • Raj sam oduvek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku. – Horhe Luis Borhes
18. • Samo saznanje da te na kraju dana čeka dobra knjiga čini dan veselijim. – Ketlin Noris
19. • Smatram da je televizija veoma poučna. Svaki put kad neko uključi TV ja odem u drugu sobu da čitam. – Gručo Marks
20. • Čovek koji ima biblioteku i vrt ne treba mu ništa više. – Ciceron
21. • Čovek koji ne čita dobre knjige, nema nikakve prednosti u odnosu na onoga koji ih uopšte ne zna čitati. – Mark Tven
22. • Šta je drugo čitanje do razgovor u tišini. – Volter Sevidž Lendor
23. Indijci u proseku čitaju najviše na svetu. Indijac će izdvojiti oko 10,7 sati nedeljno za čitanje.
24. Serijal knjiga o Hariju Poteru navodno je najviše zabranjivan u SAD zbog pritisaka i žalbi verskih krugova u toj zemlji.
25. Svetski rekord u disciplini u kojoj najveći broj ljudi istovremeno i na istom mestu drži knjigu na glavi jeste 998 ljudi u Sidneju, u Australiji 2012. godine.
26. Postoji u japanskom jeziku reč „tsundoku”, koja označava pojavu kada kupimo veliki broj knjiga koje nikad u životu ne otvorimo kod kuće.
27. Samo oko 2% od oko 1,2 miliona knjiga koje se objave u svetu svake godine dostignu prodaju od preko 500.000 primeraka.
28. „Bibliosmia” je reč za uživanje u mirisu starih knjiga.
29. Jedna studija je pokazala da ljudi koji čitaju imaju dva i po puta manje šanse da im bude dijagnostifikovana Alchajmerova bolest u poznom životnom dobu.
30. Svaki četvrti Amerikanac tvrdi kako nije pročitao nijednu knjigu tokom protekle godine.