Дјечја књижевност као наставни предмет у оквиру студија педагогије: изазови и перспективе
Проф. др Бранка Ковачевић
Универзитет у Источном Сарајеву
Филозофски факултет Пале
Катедра за педагогију
branka.kovacevic@ff.ues.rs.ba
Резиме:
Циљ панел дискусије био је подстицање критичке и научно утемељене расправе о положају дјечје књижевности у студијама педагогије, као и указивање на потребу њеног јаснијег институционалног позиционирања с циљем унапређења образовања будућих педагога и развоја њихових професионалних компетенција. У том контексту разматрани су кључни изазови и могућности њеног унапређења кроз прецизније и систематичније укључивање у студијске програме педагогије.
Дјечја књижевност у већини студијских програма педагогије није заступљена као самосталан наставни предмет, већ се изучава фрагментарно у оквиру предмета као што су дјечија игра и развој стваралаштва, наставни системи, дидактичке иновације, те дјетињство, култура и васпитање. Постојећа структура наставних планова и програма доводи до недовољно цјеловитог и систематичног разумијевања њених естетских, образовних и васпитних функција, будући да се садржаји обрађују парцијално и без јасне унутрашње повезаности. При томе изостаје континуиран и продубљен развој професионалних компетенција студената, нарочито у области интерпретације књижевних текстова, њихове педагошке валоризације и примјене у различитим васпитно-образовним контекстима.
Посебна пажња усмјерена је на улогу дјечје књижевности у интеграцији различитих аспеката дјечјег развоја, укључујући језички, емоционални, социјални и когнитивни развој, као и на њену повезаност са игром и стваралаштвом. Дјечја књижевност представља важан чинилац у васпитању и остваривању задатака интелектуалног, моралног, естетског и радног васпитања, доприносећи цјеловитом развоју дјететове личности. Истакнут је њен значај за развој маште, креативности и критичког мишљења.
Наглашена је потреба унапређења студијских програма кроз јасније укључивање дјечје књижевности, било као самосталног наставног предмета, било кроз њену снажнију интердисциплинарну интеграцију са дидактиком, методиком наставе, предшколском педагогијом и педагошком праксом. Разматран је значај практичног рада студената, који обухвата анализу књижевних текстова, радионице креативног читања и симулације наставних ситуација.
Закључено је да континуирана сарадња са вртићима, школама, библиотекама и културним институцијама доприноси бољем повезивању теоријских и практичних аспеката образовања. Подстицање научних истраживања у области дјечје књижевности и сродних педагошких дисциплина може додатно унаприједити квалитет образовања будућих педагога.