Дјечија књижевност из англофоног угла: од прича за дјецу, базираних на Шекспировим драмамa до серијала Прича о ограчкама у продукцији студија Пиксар (Дизни)
Писци које воле да читају и дјеца (мало већег узраста) заправо и нису искључиво писци за дјецу. Такви писци као што су Чарлс Дикенс, Лав Толстој и Виктор Иго, да набројимо неколико, су класици које читају сви узрасти. Међутим, уколико за примјер узмемо Дикенсово дјело Суморна кућа, онда можемо закључити да је утисак који тај роман оставља на младог читаоца несагледиво дубљи од утиска који би оставио на већ одраслог човјека. Професор Саша Кнежевић је на предавању о дјечијој књижевности одржаном на Филозофском факултету на Палама, 30. марта 2026. изнио једно веома битно становиште: дјеца имају способност да непосредно упијају моралну поуку из свих добрих књижевних дјела. Ми смо додали да та дјела не морају нужно да буду примарно намијењена дјеци. Дјела великог Виљема Шекспира нису била намијењена дјеци у свом оригиналном облику, али њихова морална поука је универзална. То су уочили брат и сестра, Чарлс и Мери Лем, који су прерадили готово све његове драме у приче и то објавили под називом Приче из Шекспира 1801. године. Нимало дјечија није прича о човјеку који на крају полуди због издаје пријатеља, као што се то дешава у драми Тимон Атињанин, или прича о неузвраћеној љубави која на крају добија сретан крај у комедији Све је добро што се добро заврши.
У складу са нашим временом, представили смо и серијал Прича о играчкама у продукцији студија Дизни. Стив Џоб, један од оснивача америчког гиганта Епл, је и суоснивач студија Пиксар који је 1995. године створио своје прво дјело Причу о играчкама. Тада је то била у питању пионирска технологија под називом „CGI“ или компјутерски генерисане слике. На чудан начин је оваква „стварност“ постала стварнијом од оне коју гледамо очима. Међутим, у томе и јесте поента умјетности. Она нас на свој „вјештачки“ начин упознаје са дубљом стварношћу, што јесте била замисао овог умјеничког студија. Након огромног успјеха првог филма, услиједили су наставци Прича о играчкама 2 (1999), Прича о ограчкама 3 (2010) и посљедњи и најлошији наставак, Прича о играчкама 4 (2019). Овај посљедњи наставак је лош управо зато што није испоштовао правило о универзалности моралне поуке.