Бранка Брчкало
Универзитет у Источном Сарајеву
Филозофски факултет Пале
Катедра за србистику
УЛОГА ДЈЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ У РАЗВОЈУ ЧИТАЛАЧКИХ КОМПЕТЕНЦИЈА КОД УЧЕНИКА МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА
Резиме
Познато је да дјеца млађег школског узраста читањем књига могу повећати визуелну перцепцију, менталну пажњу, памћење, концентрацију, критичко мишљење и богатство рјечника. Све то побољшава вербалне и писане вјештине комуникације. Зато је развијање способности и брзине читања, као и разумијевање прочитаног, полазиште за тумачење књижевности за дјецу у настави. Најприје треба да ученици овладају техником читања вјежбама гласног, тихог, хорског читања, те да постепено прелазе и на више облике читања, као што су: усмјерено и истраживачко читање, затим логичко, изражајно и читање по улогама. Све врсте читања доприносе продубљивању доживљаја текста, али и његовом бољем разумијевању.
Начин обраде књижевноумјетничког дјела на часу може утицати на бољу мотивисаност и заинтересованост ученика за читање. Зато у настави треба увијек са ученицима разговарати о утисцима које је књижевно дјело изазвало код њих, јер ако их нико не пита како су доживјели прочитану књигу, они губе мотивацију да и даље читају. Од ученика треба изградити активног читаоца тако што ће му се често давати могућност да о књизи говори, да примјењује самосталан проблемско-истраживачки рад на тексту. При томе наставник треба да се придржава принципа поступности, примјењује правило од лакшег ка тежем. У жанровском смислу то значи да се прво полази од басне и кратке шаљиве приче, а затим се проучава народна новела, бајка, умјетничка приповијетка, роман и на крају драма, као најсложенији жанр.
Доживљајно-спознајни процеси при тумачењу књижевних дјела подстичу се код ученика питањима која покрећу запажање, мисаоне активности, машту, критичко размишљање, асоцијативне процесе, аналогије и разграничења.
Важно је позитивно окружење у раду на часу у коме ће се ученик осјећати слободно и прихваћено и неће имати страх од неуспјеха. Такође је важна улога наставника, јер он треба да буде особа која зрачи топлином, љубазношћу, пријатељским односом, ведрином, хумором и потребом да и сам истражује, поктреће асоцијације и машту.
Сваки сусрет с књигом за ученике је значајан, нпр.: изложба књига, прославе књижевних годишњица, разговори с писцима, радио и ТВ емисије посвећене књигама и писцима, екранизација познатих књижевних дјела, одлазак у позориште, библиотеку, музеј, кориштење вриједних садржаја интернета.
Неке идеје које се намећу за будуће фестивале књижевности за дјецу и младе су:
– Организација такмичења ученика одређених млађих разреда основне школе у брзини читања и разумијевању прочитаног;
– Организација такмичења ученика млађих разреда у писању састава о утисцима које је књижевно дјело изазвало код њих;
– Организација такмичења у рецитовању и изражајном читању;
– Истраживање по школама и библиотекама читалачких навика ученика млађег школског узраста.